Povežite se s nama

Film

The Devils se vraća: kako nova restauracija mijenja pogled na cenzurirani klasik Kena Russella

Nova restauracija filma Kena Russella vraća nekoliko minuta materijala izrezanog nakon izvornog izdanja iz 1971. godine. No povratak tih kadrova nije samo filmski događaj: otvara novo čitanje djela o vjerskoj korupciji, političkoj represiji i granicama cenzure.

Objavljeno

-

The Devils se vraća: kako nova restauracija mijenja pogled na cenzurirani klasik Kena Russella — naslovna slika

Nova restauracija filma The Devils vraća u javnost djelo koje se od izvornog izdanja 1971. ne može odvojiti od pitanja cenzure. Restaurirana verzija, prvi put prikazana u Cannesu 2026., uključuje nekoliko minuta materijala izrezanog nakon premijernog izdanja. Povratak tih kadrova ne mijenja samo trajanje filma. Mijenja i način na koji možemo promatrati sukob između autorske vizije, institucija koje određuju što se smije prikazati i publike kojoj se djelo naposljetku povjerava.

Kad se film vraća nakon desetljeća rasprava, restauracija nije puko tehničko osvježenje. Ona postaje prilika da se ponovno razmotri što je bilo uklonjeno, tko je o tome odlučivao i kako je cenzura utjecala na razumijevanje samog djela. U slučaju Russellova filma, ta su pitanja nerazmrsivo povezana s njegovim prikazom vjerske korupcije, političke represije i masovne histerije.

Povratak filma obilježenog rezovima

The Devils je film Kena Russella smješten u Francusku 17. stoljeća. Njegova povijesna pozadina služi priči o moći, vjeri i društvenom strahu, ali film se ne zadržava na prikazu prošlosti kao zatvorene cjeline. Mehanizmi represije i kolektivne histerije koje prikazuje djeluju kao pitanja koja nadilaze određeno razdoblje.

Od početka je riječ o djelu čiji je javni život oblikovala kontroverza. Materijal koji je nakon izvornog izdanja izrezan postao je dio njegove povijesti, gotovo jednako važan kao i ono što je ostalo na ekranu. Nova verzija vraća nekoliko minuta tih kadrova, pa je film moguće susresti u obliku koji se približava Russellovoj namjeri više nego попередні версії.

Važno je, međutim, ne promatrati povratak materijala kao jednostavno razrješenje sukoba. Restauracija ne briše činjenicu da su odluke o rezovima donesene niti uklanja povijest njihova nastanka. Ona je čini vidljivijom. Umjesto da cenzuru tretira kao usputnu prepreku, poziva gledatelja da je prepozna kao silu koja je utjecala na oblik i recepciju filma.

Advertisement

Cenzura kao dio filmske povijesti

O filmu se često govori kao o dovršenom predmetu: autor ga snimi, publika ga pogleda, kritika ga protumači. Povijest The Devilsa pokazuje koliko je takva slika pojednostavljena. Između djela i gledatelja nalaze se i institucije, pravila i odluke o tome koji sadržaj može biti prikazan. U ovom slučaju, cenzura nije samo vanjska okolnost. Ona je dio priče o tome kako je film postojao u javnosti.

Rasprave oko filma uključivale su i sukobe unutar britanskog cenzorskog tijela. Sama činjenica da su postojala neslaganja unutar інституції ускладнює уявлення про цензуру як про єдине, безособове рішення. Iza granica prikazivog stoje procjene, različita tumačenja i odluke koje mogu ostaviti dugotrajan trag. Russell je film branio, a njegova obrana dio je povijesti djela jednako kao i njegovi rezovi.

U tom smislu, pitanje nije samo što je bilo uklonjeno, nego i zašto je nešto smatrano neprihvatljivim. Granice prikazivanja nikada nisu posve neutralne: ovise o društvenim normama, političkoj klimi i predodžbama o tome što publika može podnijeti. Povratak cenzuriranog materijala ne daje konačan odgovor, ali vraća prostor za raspravu.

Slike koje izazivaju otpor

Russellov film bavi se vjerskom korupcijom i političkom represijom, a u središtu njegova svijeta nalazi se i masovna histerija. To nisu teme koje traže uglađenu, sigurnu sliku. One upućuju na načine na koje se moć može prikazati kao moralni autoritet, a javni strah pretvoriti u sredstvo kontrole. Film tako ne prikazuje samo povijesnu krizu nego i sustav koji je proizvodi i održava.

Kontroverza može skrenuti pozornost s takvih pitanja. Kada se rasprava svede na to je li neki kadar previše uznemirujući ili provokativan, lako se izgubi širi kontekst: što film govori o institucijama, vjeri i političkom autoritetu. No neugodnost koju djelo izaziva može biti i dio njegova postupka. Russellov film tjera gledatelja da se zapita zbog čega određene slike izazivaju takav otpor і хто має право визначати, чи можуть вони бути побачені.

Advertisement

Це не означає, що кожен спірний кадр автоматично є виправданим або що провокація сама собою становить художню цінність. Важливіше те, що реставрація дає змогу розглядати фільм повніше, не відокремлюючи його формальних рішень від історії їхнього обмеження. Глядач може оцінити роботу Russellа, а не лише версію, яку сформували втручання.

Архів як свідок задуму

Реставрація спирається на матеріали BFI National Archive, серед яких є анотований сценарій і полароїдні фотографії зі знімального майданчика. Такі знахідки важливі не тому, що здатні остаточно пояснити кожен епізод, а тому, що допомагають відновити контекст створення фільму. Вони зберігають сліди роботи, що передувала готовому зображенню.

Архівна робота також нагадує: фільм існує не лише на екрані. Його історію складають сценарії, знімальні матеріали, рішення про монтаж і документи, які допомагають зрозуміти, як виникла певна версія. У випадку The Devilsa такви записи дозволяють реставрацију повезати не лише з відновленням зображення, а й з дослідженням того, як фільм був задуманий і як змінювався після створення.

Це особливо суттєво для твору, чия репутація тісно пов’язана з цензурою. Повернення кадрів стає переконливішим, коли його підкріплює робота з матеріалами, що зберігають сліди виробництва. Архів не скасовує інтерпретацій і не перетворює намір режисера на єдино можливе прочитання. Він додає підстави для уважнішої розмови.

Реставрація не є простою ностальгією

Слово «реставрація» часто викликає образ повернення до первісної цілісності. Але з фільмами, що пройшли через цензурні втручання, ця ідея складніша. Яка версія є первісною: та, що задумав режисер, та, що вийшла на екран 1971 року, чи та, яку десятиліттями бачили глядачі? Нова реставрація не усуває цього питання, а робить його невідкладним.

Advertisement

Кожна версія має власну історичну вагу. Вирізаний матеріал свідчить про зіткнення задуму й обмежень; версія, що була доступна публіці, відбиває конкретний момент у історії цензури. Тепер повернені хвилини дозволяють побачити більше, але не дають підстав удавати, що попередні версії не існували. Реставрація працює не лише з плівкою, а й із пам’яттю про те, як фільм показували та обговорювали.

Тому цінність нового видання полягає не в обіцянці остаточної, бездоганної версії. Вона полягає у можливості зіставити відомий фільм із розширеним варіантом і помітити, як монтаж, відсутність і повернення матеріалу змінюють сприйняття. Це активна робота з історією, а не косметичне оновлення класики.

Від Канн до домашнього перегляду

Реставрований фільм уперше показали в Каннах 2026 року. Таке повернення ставить його перед новою аудиторією в момент, коли дискусія про цензуру знову виходить за межі суто технічних питань. Ідеться про право художника на складну мову, про межі інституційного контролю та про відповідальність глядача, який має оцінювати не тільки репутацію твору, а й те, як саме він діє.

У квітні 2027 року BFI має випустити The Devils на 4K UHD і Blu-ray. Домашнє видання надасть реставрації інший спосіб існування: фільм, який повернувся на фестивальний екран, зможе знову ввійти в індивідуальний перегляд і обговорення. Його значення залежатиме не лише від технічної якості, а й від того, чи сприйматимуть глядачі нову версію як нагоду прочитати історію цензури.

Таке видання не ставить крапку в суперечках. Навпаки, воно може зробити їх конкретнішими: тепер розмови про обмеження, монтаж і авторську позицію матимуть перед очима відновлений матеріал. Це одна з важливих функцій реставрації — повертати твір у культурний обіг так, щоб його минуле не зникало, а ставало частиною перегляду.

Advertisement

Класика, яку не можна відокремити від її історії

Повернення The Devilsa показує, що фільм може змінюватися не лише через нові технології збереження, а й через нову увагу до того, що колись було вилучено. Кілька хвилин матеріалу не знімають суперечностей і не перетворюють складне кіно на безпечний артефакт. Вони допомагають точніше побачити, як цензура формувала його публічний образ.

Саме тому реставрація важлива не як жест ностальгії, а як акт історичної уважності. Вона повертає глядачеві можливість зустрітися з ширшою версією фільму, водночас нагадуючи про рішення, що колись обмежили його. У цьому напруженні — між зображеним і вилученим, авторським задумом і суспільним контролем — The Devils і сьогодні залишається живим предметом дискусії.

Advertisement
Advertisement

Urednikov izbor

Advertisement Cyberfolks web hosting

Najčitanije